субота, 11. јануар 2014.

О ЛЕПОТИ ЖЕНЕ (три минијатуре)

СТОПЕРКЕ

Кад  је села на ниско седиште његовог старог аутомобила, узана сукња јој се задигла до пола бутина. Има широке кукове, помислио је. Само се код жена широких кукова сукња тако подигне кад седну. А он је волео такве жене. Његова је била мршава, узаних бокова и никада није могла да изведе ту ствар са подизањем сукње кад седа. Зато је он увек кад на путу сустигне неку жену, стајао да је повезе до града. Ретко би се преварио у процени.


ЛЕПОТА

Имао је изузетно ружну жену, о томе су се, шапатом, слагали сви. Стога су избегавали да у његовом присуству говоре о лепоти жена, чак и глумица. Једном, док су, после партије голфа, седели на тераси ресторана, наишла је висока, црнокоса и дугонога девојка. Сви су је допратили погледом. Само он је, међутим, рекао, Боже, како је лепа! Остали су погнули главе.


МАГИЈА

            Гледао је тај балет осми пут, опчињен њеном лепотом, грациозношћу и сексепилом који је избијао из њеног дугог врата, из покрета руку, из сјајне затегнуте пунђе, чак. Чекао је стрпљиво на задњем улазу позоришта да се појави после представе. Истрчала је и пролетела поред њега у сусрет момку који је чекао. У избледелим фармерицама, широкој мајици и у равним патикама, вијорећи распуштеном косом личила је на многе девојке које среће на улици. Где ли се загубила она магија, питао се, тужан.


(Тодора Шкоро)

Нема коментара:

Постави коментар