КОБНА ИГРА КЛИКЕРА
Пожелео је да јој преприча изузетно чудан разговор који
је чуо за суседним столом док је био у посети пријатељу. Жена је климнула.
Млађи мушкарац, скоро дечачког лица, сувоњав и
живахан, причао је другом, знатно старијем, пуначком и наизглед
незаинтересованом, о томе како је у детињству играо кликере са старијим дечацима, али су га они увек
побеђивали и он је за казну морао да их чашћава шампитама и још да трпи да га
они колачима измажу по лицу ако не би све појели. Дебели млохави се на то само
смејао. Потом је дебели причао како је и он имао слично искуство, само су њега,
кад би га поразили у кликерима, јахали све до куће, и још је морао да њишти и да
рже. На то су се обојица дуго смејали.
Жена је била збуњена
„Не разумем“, одмахнула је, “шта је у тој причи толико
чудно. Деца умеју да буду сурова.“
„Млади сувоњави је пре
пет година убио седмогодишње близанце свога првог комшије, а млохави је пре
две године осуђен на робију због педофилије. Тај разговор сам слушао у кантини
окружног затвора.“, рече човек.
(Тодора Шкоро)
__________________________
Нема коментара:
Постави коментар