понедељак, 13. мај 2013.

ПИСМО ЛЕОНУ



ПИСМО ЛЕОНУ

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
закључај успомене у похабаном коферу
и баци их у Сену на поласку
Понеси само празне дланове
Кроз прозор воза што клопара разбацај сва надања 
Можда се неко њихово зрно прими и проклија
 негде некоме непознатом
и твоја срећа постане његова

Ако пожелиш да се вратиш Леоне
не говори никоме о томе
Чекаће људи да дођеш  пуног  срца
и  устрепталог  погледа у коме се огледају
сва твоја зрела жита
А ти ћеш  само трине и кучине моћи да им даш
мој Леоне

Ако пожелиш да се вратиш буди јак  и помисли
како те после тог још једно враћање чека
И како ће ти мука бити двострука
И како долазака без одлазака нема
И како је онај који чека можда увек на добитку
јер не губи
Леоне размисли

Распакуј зато  свој остарели кофер
није ти први пут
И помисли како никад ни одлазио  ниси
па чему онда да се враћаш
И како те овде има подједнако као  тамо крај Сене
док сањаш савске обале
што те памте онаквог какав си отишао

И како те више нико овде познао не би,
мој Леоне


Тодора Шкоро
_________________

4 коментара:

  1. Prelepa pesma,jednoga dana i ja ću da raspakujem moje kofere,možda se vratim u lepše dane.Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Dano! U tome "možda se i ja jednoga dana vratim" krije se sudbina (i strepnja) mnogih, možda i svih nas. Raspakovati kofere, zaključati uspomene ili se vratiti?
      Pozdrav Vama, najsrdačniji!

      Избриши
  2. Dejvid Bouvi je pisao Hermioni, a Ti pišeš Leonu?Čije je pismo lepše?!Mrtva trka.
    Tvoje je pismo bliže!Komplimenti!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, Aleksandra... Možda su oba, i moje i Bouvijevo "pisana tek tako, u nekoj mutnoj nadi". pa zato malo liče, kao i sva pisma, uostalom. Pozdrav tebi!

      Избриши