четвртак, 19. јануар 2012.

СУЗА ПЛИШАНОГ МЕДЕ


„Ја сам твој стриц“, рекао ми је чудним, промуклим гласом док  је грубом руком склањао несташни чуперак са мога чела.
          Погледала сам га неповерљиво. Нисам имала стричеве. Имала сам само тетку код које су ме тата и мама оставили да преноћим док се они не врате са прабакине сахране. Али је тетка некуд морала да оде и оставила ме саму. Тада је дошао он, откључао кућу и сео крај мене на кауч, тврдећи да ми је стриц. Видео је да му нисам поверовала.
          „Добро, нисам ти баш стриц, али ћу ти ускоро бити рођак, кад се оженим твојом тетком, разумеш? А рођаци се воле, је л’ да? Немој да се бојиш...“
          Нисам се бојала, али ми се није свидео његов мирис који сам осетила кад је великом јаком руком почео да ме ушушкава покривачем. Нисам ништа рекла. Само сам зажмурила. Нисам се бунила ни кад ме, умотану у ћебе као кифлу, окренуо према зиду. Само сам желела да што пре заспим. Или да тетка што пре наиђе, а знала сам да неће.  Нисам пустила глас ни кад је легао иза мојих леђа на кревет и дрхтао као да му је много хладно и гласно ми дисао  у врат. Само сам јаче затворила очи и снажније привила свог плишаног меду на груди. Нисам ни покушала да зауставим његову грубу руку која је лутала некуд испод моје пиџаме са цветићима, била је претешка. Стисла сам зубе, нисам ни вриснула, нисам ни пробала да бежим. Кад се умирио, отворила сам очи  и дуго гледала у бели хладни зид пред собом, све док се он није замаглио од сузе која ме дуго голицала у оку  док није са мог склизнула на медин образ.
          Он је још у затвору, већ двадесет година. Није ми постао теча, недуго после те ноћи постао је и убица, задавио је једну девојку из оближњег села. И једну са периферије нашег града. Обе каишем од панталона, и обе отпозади, пошто их је обљубио. Није се ни тетка удала. Ја јесам. Али само Бог зна, и мој Адам, колико му је стрпљења требало са мном. Кревет на коме спавамо измакнут је далеко од зида, насред собе, а он, ако се некад превари да ме, уснулу, снажно загрли слеђа и пољуби ме нежно у врат, сваки пут после тога до зоре ме гледа дрхтаву и уплакану, шћућурену, загледану у зид омалан розе цветовима.


Тодора Шкоро
_________________

6 коментара:

  1. Nakon traume doživljene seksualnim nasiljem, ostaju dugotrajne i teške psihološke posledice. Osoba koja je zlostavljana dugo, najčešće trajno, nosi u sebi tragove zločinačkog čina. Tvoja nevelika priča dotakla je suptilno sve faze gnusnog čina i doživljaja iz perspektive žrtve. I pojedine, samo blago nagoveštene činjenice, ukazuju na slojevitost priče. Napr. meda kao oznaka godina žrtve...roze cvetići na zidu kao znak da žrtva time hoće zaboraviti belinu zida koji je ostao u njenom sećanju kao simbol sopstvene nemoći...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Emo, izvesno si u pravu. No, kolike su i kakve zaista preživljene traume znaju samo oni koji su ih preživeli i, možda, terapeuti koji sa njima rade. U ličnom iskustvu, poznavala sam nekoliko žena koje su bile žrtva nasilja u porodici kao deca, delovale su sasvim normalno, imale isti život kao i druge, a opet - da li je bio isti?! U onim momentima kad ih neki beli zid, neka ruka, neki pogled na muški kaiš od pantalona munjevito (i neželjeno) vrati sećanjem na preživljene strahote - tada više ne budu iste...
      Tebi hvala na čitanju.

      Избриши
  2. ovo je jako bolna priča - za mene!
    Hvala ti za Adama!!! Hvala!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Bravarice draga, ovo je bolna priča za svakoga. I bolno je što se ovakve priče uopšte dešavaju. Ali čak i njima, ja verujem u ljude (Adame). Tebi pozdrav!

      Избриши
  3. Teodora,
    danas sam sasvim slucajno naisla na vas blog... Par sati nisam mogla da se odvojim od citanja ovih prelepih pesama i tekstova. Svaka cast! Bravooo!!! Zelela bih da mi kazete gde mogu da kupim knjigu "Umiranje srama" ? Trazila sam po internetu-bezuspesno. Iz Novog Sada sam inace, pa ako znate u kojoj knjizari mogu da je nadjem ja bih vas molila da informaciju posaljete na msesevic@gmail.com. Hvala unapred na odgovoru. Zelim Vam od srca puno uspeha u daljem radu, jer ste svojim talentom to zasluzili...Imate divnu dusu a to se oseti kroz vasa dela... Pozzz, Milena Sesevic

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Milena, hvala Vam najlepše na divnim komplimentima, mnogo mi znače. Kako da do mojih knjiga dođete, odgovorila sam Vam na mejl.
    Srdačan pozdrav,
    Todora

    ОдговориИзбриши