уторак, 29. март 2011.

ПИСМО КЋЕРИ У ТУЂИНИ


ПИСМО КЋЕРИ У ТУЋИНИ


Ослушни кћери Смиљана


Пропупели бехар те опет невиношћу зове

да руком руменом га као некад милујеш

Да на груди девојачке га свијеш уздрхтале

и скријеш тако жар пред драганом својим


Ослушни кћери Смиљана


Испод стрехе песма две загрљене кумрије

што не умеју да поју ако остану саме

Оне ти дане мајци јадној и самотној веселе

док твоје скуте беле замишљам усред таме


Ослушни кћери Смиљана


Жалобно цвили наша стара капија чекалица

кад је тек путник намерник отвори место тебе

и оде брзо погнута лица напојен водом и болом

који ова старица не уме са скрије


Ослушни кћери Смиљана


Све радости за којима си на далек пут пошла

И ако ти и сад умилније од кумрија поју

И ако те ни бехар ни завичајни ветар не зову

Нека ти је проста ова жеља мајчина


Ослушни кћери Смиљана.



Тодора Шкоро

6 коментара:

  1. Prekrasna... setna, nežna kakva može samo biti pesma majke željne svoga deteta. Bravo!

    ОдговориИзбриши
  2. Pronađoh je, da se podsetim... Zaista zaslužuje nagradu
    http://knjizevnost.org/konkursi/3590------2011-
    I ovde: Čestitam, od srca! za predivnu pesmu i prestižnu nagradu :)

    ОдговориИзбриши
  3. Predivna, puna emocija, setna...
    I sad čujem zvuke kapije koja škripeći cvili za rukom Smiljaninom...

    Bravo, još jednom, Todora!

    ps i naravno, pozdrav za moju dragu Emo:)))))

    ОдговориИзбриши