четвртак, 27. мај 2010.

ТОДОРА ШКОРО "СУЂАЈА МИ ДАЛА" (поезија)



Из штампе је изишла нова књига поезије - "Суђаја ми дала" Тодоре Шкоро. После збирке прича "Варке душе" и поезије "Неизмер" (2009. у издању Калиграфа из Београда) и коауторске збирке "Небо над Србијом" ("Sotto il cielo di Srbia"), 2010.где су јој песме препеване на италијански и немачки језик, ово је четврта књига ове ауторке.
ИСБН 978-86-913527-1-4


БОЛНИ ПУТ ОД ОПСЕНЕ ДО СУДБИНЕ

У збирци стихова „Суђаја ми дала“, али и у свакој песми понаособ Тодора Шкоро прелази један болни пут од опсене до – судбине. И три циклуса збирке насловљенa са „Песме од опсене“, „Песме од судбине“ и „Песме од душе рањене“, као и наслов читаве збирке упућују на тежњу песникиње да пева о љубави, болу, усуду и свему ономе што љубав значи.
Поезија Тодоре Шкоро је љубавна и дубоко лична, иако обилује митским мотивима и искуствима из народног предања. На свој начин она лирски тумачи мит, даје му свој печат, не бојећи се да он на крају песме може да буде измењен.
Верна слушкиња речи, али и сваког гласа, сваког акцента, Тодора Шкоро пише поезију која би требало да се слуша, а не да се безгласно чита. У тој скоро опчињености звучањем, њени стихови ипак не губе у значењу, напротив. Њена свака песма је песма-прича у којој се најчешће почиње „невиделом“, опсеном, после кога следи отрежњење, па окренутост судбинском, које је нужно болно. Управо онако какав је и читав људски животни пут – од „невидела“ и неискуства младости, преко мудрости зрелог доба до жала на заласку живота.
Иако су пуне бола, песме Тодоре Шкоро нису ни мрачне, ни песимистичке, јер бол у њима надглашава љубав. Она је већа, љубав је највећа од свега, можда чак и од судбине.
Тодори Шкоро је, како и сама у наслову збирке констатује, “суђаја дала...“ Дала јој је реч, моћну, јасну, сликовиту и она је у овој збирци несебично дели са читаоцима. Суђаја јој је дала такође и чисто и моћно осећање које уме правом речју да изрази. Она ни у својим стиховима не крије тежњу да пронађе праву песму, прави стих, праву реч, можда једну једину којом би обухватила све. У песми „Тама“ она то и успева – да породи једну песму, да опише цео свој унутрашњи свет и у њему бескрајно снажно осећање – само једном речју, односно неколиким речима различитих значења, а потеклих од једне исте речи, од речи истог звучања.


Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
светило моје,
мој свете,
на небо
вазнети

Због ове и оваквих песама у збирци глас Тодоре Шкоро, осим што мило звучи, он и – светли Као ореол њених осећања, судбом и болом обликованих.


Рада Рајић-Ристић
рецензент
____________________________

"TREPTAJ" (prepev na hindu, Amanjeet Kaur iz Indije)


TREPTAJ

Kad zvezda nova
zasija,
to pogled jedan
se ugasio,
a drugi suzom
zaiskrio.
To beskraj je
samo trepnuo,
odoru promenio
i nastavio
da svetli.

CIAMKNA

Jab ek naeya sitara
ciamkane lagta hai
wo dikhlata hai ek roshni
buj gayi
ek or sitara
aansuo se ciamk raha hai
is sansaar ne sirf
aankhen jamki
us sitare ne apna dikhlawa badla
or ciamkta raha..

Todora Škoro
( pesma iz zbirke "Pod nebom Srbije" / "Sotto il cielo di Serbia)

Prepev na hindu jezik uradila je AMANJEET KAUR iz Indije na čemu joj srdačno zahvaljujem.
___________________________________________

уторак, 25. мај 2010.

Мирослав Б. Душанић - Захвалност


искорачио сам судбински гласно
и журим у нови дан

сустигла ме ријеч
дијете моје најмилије
и мени грешном
нацртало врата
на зиду затворском

Мирослав Б. Душанић
_______________________________

субота, 22. мај 2010.

Muk


Sustigla me reč
teška
kao kletva
ili blagoslov
Sustigla me reč
sudbinska
pred kojom
ostajem nem
Sustigla me reč
bezglasna
da me tišinom
ubije

Todora Škoro
_________________________

четвртак, 20. мај 2010.

Pogled


Ako sklopim oči
zbuniću sunce iz tvog
pogleda.

Ukrašću mu dom,
i sama postaću
beskućnik.

Zato,
samo zato
te gledam.

Todora Škoro
________________________

недеља, 16. мај 2010.

Uzalud



S vetrom u tabanima
bosim
i naručja punog zvezda
ubranih pred svitanje
bežim iz tvog sna
da izdaleka ti šapnem
tajnu o slobodi
A bojim se,
nećeš je poznati
bolom ogrnutu

Todora Škoro
__________________________

понедељак, 10. мај 2010.

"POD NEBOM SRBIJE" tri poetese okupljene



Spojila nas je ljubav. Prema lepoj reči i lepom osećanju, u stihovima nanizanom. Ovoga puta o Srbiji. Ovo zadovoljstvo, a ne napor, Carle Galvan, Rade Rajić-Ristić i moje malenkosti urodilo je rađanjem nove knjige stihova - "Pod nebom Srbije" u kojoj se čak na tri jezika peva - srpskom, italijanskom, nemačkom.
Marinela Laratro, recenzent knjige, o ovom pesničkom podvigu kaže:

"Okupljene „Pod nebom Srbije“, i u zbirci ovih stihova, i istinski, tri su pesničke duše, različitih sudbina. Carla Galvan, Italijanka po rođenju, koja je podneblje srpsko slučajno otkrila, njime očarana, njemu teži i o njemu peva. Rada Rajić-Ristić, nošena surovošću sudbine više nego sopstvenim izborom, to podneblje je davno napustila, ali tamo, ispod nekog drugog, dalekog neba, u sećanjima i snovima, u nostalgiji, priželjkuje da se pod nebo Srbije vrati. I najzad, Todora Škoro, Srpkinja po rođenju, ispod neba Srbije nikada nije odlazila, kao da nije mogla da preživi taj rastanak, pokazaće njeni stihovi.
Izvesno, važno je gde si rođen, važno je koji te predeli mame, važno je kojim prostranstvima čezneš da se vratiš. U ovim stihovima, to su prostranstva Srbije, ali, gledano zajedničkim imeniteljem tri pesnikinje koje slično vole, slično pate, čeznu, ushićuju se, možda postaje svejedno pod kojim nebom se nalaze, o kom podneblju pišu, jer pišu nebom Duše i Ljubavi. U tom smislu, ovi stihovi dobijaju značenje univerzalnog, sveprostornog i svevremenskog.
Ipak, zbog mirisa bosiljka i tamjana, zbog zanemelosti pred oskrnavljenim kosovskim svetinjama, pred ushitom u sudaru sa vlaškom krvlju, uzburkalom, koja budi ljubav bez ostatka, ova zbirka ipak ostaje ono što joj i naslov kaže – „Pod nebom Srbije“.

Marinela Laratro




BELE RUŽE

Bele ruže
ispred ikona
mirišu na molitvu,
pričaju nebu
našu dušu
bez raja.


ROSE BIANCHE

Le rose bianche
davanti alle icone
profumano di preghiera,
raccontano al cielo
la nostra anima senza paradiso.



WEISSE ROSEN

Die weißen Rosen
vor den Ikonen
duften nach Gebeten

sie erzählen dem Himmel
unsere Seele ohne Paradies.

Carla Galvan
______________________________________


MOJA NOSTALGIJA

Kad u mojim očima
budeš video zvezde,
a ne više suze -
moja nostalgija
je našla svoje nebo.


LA MIA NOSTALGIA

Quando nei miei occhi
vedrai le stelle -
e non più le lacrime-
la mia nostagia
ha trovato il suo cielo.


MEINE SEHNSUCHT

Wenn du in meinen Augen
Sterne sehen wirst
und keine Tränen mehr,
wird meine Sehnsucht
den Himmel gefunden haben.

Rada Rajić-Ristić
___________________________________


STAROZAVETNA

Čuje se samo
Plač ikona

I ona
Starozavetna
Od iskona

Sve Jov do Jova
Širom Kosova



DALL' ANTICO TESTAMENTO

Si odono soltanto
il pianto delle icone
e quel brano
dall’Antico Testamento.
Fin dalle origini
ogni serbo è Giobbe
in tutto il Kosovo


AUS DEM ALTEN TESTAMENT

Man vernimmt nur
die Klagen der Ikonen
und jenen Auszug
aus dem Alten Testament.
Seit den Ursprüngen
ist jeder Serbe Hiob
im ganzen Kosovo.

Todora Škoro
________________________________

* Prepev pesama na nemački jezik uradila je Cornelia Veldscholten, nastavnik i prevodilac, na čemu joj iskreno zahvaljujemo.

_________________________________

субота, 8. мај 2010.

svetlost


ulovljenim zrakom
tuđe duše
vidim sreću
strepim da joj priđem
da ne prhne nazad
onome
iz čijih zenica je
kradem
a ja u mraku
ostanem

Todora Škoro
___________________________

петак, 7. мај 2010.

Sećanje



Zalud me.
za Đurđeva-dana,
mame ptice na
jutrenje.
Ni radosna
ni bosa
ne hitam poljima
Cvet moj posečen si
kao mačem,
suze su
moje rosa,
a venac sećanje
na tebe
mesto uranka

Todora Škoro
____________________

субота, 1. мај 2010.

Pevajte mi...


Pevajte mi
’lulo moja’
ali tiho, tiho,
zaspala je
moja draga.

Pevajte mi
još jedared
pesmu bolnu
koju je ona
volela.

Pevajte tiho,
tamburaši,
kako se
nad grobom
peva.

Pevajte,
i ja ću sa vama,
kao da je živa
i blažena
sneva.

Todora Škoro
_____________________