уторак, 9. март 2010.

Žal



U beskraju neba
mesto sunčev, svoj
zalazak gledam

I ne znam
hoće li me plaha kiša
ili gromovi ispratiti.

Jer ne znam
kako Priroda vapije
za čedom svojim.

I ne znam
hoću li i ja za njom
zavapiti.

Tek se tišine, i mừka,
i zaborava
bojim.

Todora Škoro
_____________

10 коментара:

  1. Sunce uvek sutra (jutrom) dolazi, hvala na podsećanju.

    ОдговориИзбриши
  2. Život je večita borba, koja nas vodi kroz oluje do mirne luke....Kako reče Skarlet - sutra je novi dan i možda donese lepše misli...

    ОдговориИзбриши
  3. ...a to "sutra" je već danas u odnosu na juče... I divno je što nijedan dan ne može da se ponovi, pa je to velika uteha u nekom baš, baš teškom danu.

    ОдговориИзбриши
  4. А, хтједох свом пријатељу предложити нешта,као ето пријатељски да сочини боље за себе и за нас, барем по мом мишленију, али све то поклопи онај анонимус, који каже да зна да притисне прстом и све се повећава и смањује. Па, ако је тако, а пријатељица је уважила анонимуса, нека и остане, ја више своја мишленија не дајем на знање по том питању.
    --------------------------------------------
    О пјесми, ради које навратих оведе:
    Са ''Жалом'',ТОДОРА излази из вјечите љуштуре у коју се запетљала и отвра се у оптимистичној варијанти и реалном животном путу. Песимизам, који њом влада помало се губи и добија реалне оквире. ''...свој залазак гледам'' То је она доза реализма и животног оптимизма, јер рађање и залазак су животна стварност.
    Поздрав САВКО !

    ОдговориИзбриши
  5. Poštovani Savko,
    Ovaj blog je stvoren radi lepe reči i lepih osečanja, moram da te podsetim. A lepo bi bilo "anonimusa" ne nazivati tako jer je reč o pesniku Jasminu Latiću koji se uredno potpisao (očigledno ni ne čitaš pažljivo),i čiju poeziju sam imala zadovoljstvo da ovde predstavim. Takođe, lepo bi bilo baviti se suštinom, a ne formom (bloga), tim pre što sam proverila i forma, ovakva kakva je - baš je po mojoj meri. O nekim ukusima nije raspravljati, zar ne? Mišljenja svih čitalaca (zasad) o onome što je NAPISANO uvažavam, ali najprijateljskije molim i tebe, i ostale, da se ne bavite pitanjima koja nemaju veze sa poezijom i prozom koju ovde objavljujem.

    ОдговориИзбриши
  6. Ништа ја нисам измислио, горе пише на српском ћирилица, па сам разумио. Анонимни је рекао,а не важна имена и не читам, као што је и он који уопште мене не зна почео да мене савјетује и критикује, како ћу да радим. Е, то Тодора нисте запазили и замолили. Не утичем ја на ваше опредјелење кога ћете објавити, али у суштини свој одговор сте базирали на моју реакцију,а не на комнетар који сам вам посветио о пјесми. Хвала !

    ОдговориИзбриши
  7. Okončavam ovu potpuno neprimerenu - i stilski, i gramatički, i suštinski - raspravu, jer ovo nije mesto za to. Ovo je blog lepe reči i lepih osećanja, pa ko to ne ume neka se ne oglašava ovde nego na drugom mestu. Ostali su dobrodošli uvek!

    ОдговориИзбриши
  8. Rada Rajic Ristic18. март 2010. 20:12

    Pesimizam ne postoji, postoji samo optimista sa iskustvom; takvi komentari da li je ko pesimista ili ne strasno nerviraju; svi mi imamo lepe i ruzne dane niko se ne radja pesimista ili optimista; Todora, u Italiji tvoje pesme su citane i cenjene, pa prema tome napred sa "lavom", vulkani nikada ne posustaju pod kritikama...

    ОдговориИзбриши
  9. Apsolutno, draga Rado. A ima i ona izreka koja kaže "nije važno šta se kaže mego - ko to kaže". Pozdrav mojim italijanskim čitaocima.

    ОдговориИзбриши