недеља, 28. март 2010.

Varljiva


Do prvog vetra
kao do čistilišta
trajem.
Kao behar,
kao nektar,
kao pogled
ukradeni.
Krila su ruke
moje
i ne mogu
da molim,
da grlim,
ni da tešim.
Rođena da letim,
slobodna, a
prokleta,
Eolova robinja
daljinama hrlim.

Todora Škoro
___________________

3 коментара:

  1. Zelja za neizmerom i za vecnim,zelja svake zene a i zelja je imenica zenskog roda... Divna pesma!

    ОдговориИзбриши
  2. Drage moje dame, obe ste u pravu. U vezi s tim verujem da postoje dve vrste žena - one koje bi da ostanu slobodne - neuhvatljive, i one druge koje, prilažući svoju slobodu na žrtvenik zapravo žele da vladaju. Cenim i svoju i tuđu slobodu te stoga spadam u one prve. A i zato što mislim da su pokoravanje i vladanje osobine nedostojne ljubavi. A ja još uvek glasam za ljubav...

    ОдговориИзбриши